Agency Faktor plus How much do we work

In November 2006, a marketing and public opinion research agency “Faktor Plus” conducted a survey How much do we work? on a sample of 1500 adults. The survey revealed the bipolar division of the population into “those which are actually employed and work and those who still live in the time when each job was permanent, and no particular effort was required in order to keep the job.”  

-          70,3% of examinees answered that Serbia in general was not a country of hard work.-          As to their personal engagement, 20% of examinees answered that they work much. The other answers are: sufficiently (27.6%), insufficiently (26.5%), plus 19,4% of the unemployed. A small number answered that they do not work although they were employed. -          The expression about work which corresponds best to our mentality is: “a lot of money, yet little work”, and for a certain number of examinees “a little money, a little work”. The smallest number of examinees agrees with the expression: “a lot of money, a lot of work”.-          The majority of employees are depressed and annoyed, some are even angry, while a very small number is ambitious.-          When asked whether inactivity had some connection with the bad economic situation, the subjects answered:

26,8%: not at all45,8%: yes, but that is not the only reason12,8%: yes, they are closely related

Conclusions

The survey confirms the coexistence of the idleness and industriousness in Serbian society. However, it is interesting to specify that in general the subjects do not think that much work brings much money, and especially that they fail to clearly distinguish the relation between an insufficient work and a bad economic situation.

The value of work is disputed, which is indicated by the uncertain relation between work and income.

Da li biste izabrali geslo „malo para – malo rada“, ili „puno para – puno rada“?

Izuzetni školski uspesi Dragane Jelačić (19) zahtevaju podršku. Ako Srbiji trebaju mladost, rad, izuzetnost, uspeh i znanje takva podrška bi morala da se podrzumeva. Draganin primer pokazuje da ne može ni lupom da se nađe.

Lakomost i verovanje da je dobar život moguć bez truda.

Na sajtu B92 je 13.05.2009. objavljen članak povodom najnovijeg istraživanja Instituta za psihologiju o aktivnostima i interesovanjima mladih. Ali još zanimljivije istraživanje, ovaj put uporedno - između kultura i generacija, pokrenuli su čitaoci. Njihovi komentari nam otvaraju oči za stvari koje inače uzimamo zdravo za gotovo, a koje možda nisu ni zdrave, ni gotove.

Moja je Srbija crni majdan iz koga samo nevolja, nesloga i nerad izlaze. Pri tom Srbi sve ono što najbolje imaju niti paze, niti čuvaju. Prošlost svoju dobro ne poznaju, o budućnosti malo misle. Plan i organizacija su im reči nepoznate, radnici su slabi a vernici po dužnosti.

Sam izraz »kriza vrednosti« i svest da ona postoji su opšteprisutni, ali daleko ređe imamo priliku da saznamo koje su to vrednosti u krizi, kako i zašto.

Jasna reformska misao Memoranduma iz sredine osamdesetih, zasnovana na vrednosti rada, neopravdano je ostala u senci spornih političkih pitanja. Analiza je na momente bolno savremena.

Centar za savremenu edukaciju je kao klijent Meridian banke ugovorom utvrdio pravo na korišćenje E-Bank sistema, u januaru 2007. godine.

During the research, the CCE often got the following explanation of the bad work ethics:"Work is not rewarded by the system. If I do my best, I will not be rewarded. I will feel stupid to work more and to gain as much as the others. What is more, I will feel rancor because the premiums would be paid, but not to the best workers. And the worst thing is that my colleagues will think ill of me for my misconduct for wanting to work, and maybe even my employer."It is a strong and relevant argument, founded on personal experience. The argumentation is however not complete, because it omits the fact that it is us who make the system. Argument “the system does not function, therefore I do not work” is only the first part of a reciprocal relation. The second is “I do not work, therefore the system does not function”. Thus the vicious circle of weakening of society is closed.It is probable that this vicious circle played an important part in different failures of the Serbian society. In any event, the employee motivation influences the productivity of the economy, while this productivity influences the incomes and the living standards. Thus the uncertain value of work causes poverty. Moreover, the modest incomes are in their turn used as the principal argument for the undervaluation of work, closing an another cycle, that of poverty.

 

Danas su mladi opravdano nezadovoljni svojom situacijom.

Podignuta je optužnica protiv Marka Savkovića (26), koji je odvrnuo ventil odvodne cevi u kojoj je smrt našao osmogodišnji dečak P.R.

CSE je uputio otvoreno pismo predsedniku povodom njegovog pokretanje teme radne etike. Pismo ima za cilj potpunije predstavljanje ove teme u javnosti, kao i podsticanje sadejstva ključnih aktera. Preuzeli su ga mnogi mediji.

Da li vam je poznata ova rečenica?

Članak u dodatku Blica za Republiku Srpsku, objavljen 28.7.2008.

The analyses show that the Serb economy is considerably behind the countries of the region. The work ethics is mentioned as one of the principal factors which obstruct the entrepreneurship (World Economic Forum, 2006).

 

Besides, the employers identified the work ethics as a principal shortcoming of today’s employees (a pilot survey by CCE, 2007).

 

Is our society lazy?

 

No! Our society is divided. There are very bad examples of work ethics, but there are exceptional examples as well, the latter being quoted as the principal advantage of Serbian economy (David Trow, Territorial Senior Partner of Serbia, Price Waterhouse Coopers, November 2004).

 

Such a division is founded on the fluctuation of the value of work. The crisis of the values compromised even the most fundamental attitudes towards work, while, on the other hand, an “anti-work ethics” arose. Currently, these two opposite life’s wisdoms are coexisting in our society.

Da li je popularnost Mikija Đuričića plod prepoznavanja velikog dela građana sa njegovim „promašenim životom“?

Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље: Основи антропогеографије, Београд 1931

„Да ли је држава највећи кривац за то што нема довољно посла или мислите да и грађани сами морају нешто да учине?" - Истраживачки центар РТС-а за емисију „Да Можда Не, Радници и послодавци - у радном спору".

Чл. 1. Нико не ради ништа.

Ми смо народ који у стварност не верује и који стварност не воли. Док је не познамо, сневамо о њој; а кад нам постане јасна, ми је потцењујемо...

Наслов је анкете постављене на форуму Крстарице 04.03.2009. Међу понуђеним одговорима предњаче спољни фактори попут страних земаља и народа, политичких пројеката, историјских догађаја и личности - по принципу „увек су други криви". Међу ретким унутрашњим објашњењима налазе се занимљивији одговори.

Председник Управног одбора Конгреса српског уједињења говори о „културним навикама“ као корену проблема.

„Мислим да је Србија у великом проблему и да њен проблем није оперативно-технички. Наш проблем је фундаментални." Он се нарочито тиче вредности рада, чије потцењивање је постало економски, политички и културни образац који верно следимо још од увођења комунизма. Професор Зец тврди да је време за нови образац: ради и штеди.

Ако као друштво и држава имате просјачење као основну филозофију...

Андреј Фајгељ, НСПМ, 14.10.2009 Да ли је тачно да се у Србији успех не прашта, способност не цени, а за врлину нема места?

Случај Драгане Јелачић (погледај>>), наше изузетне ученица којој треба помоћ да би постала изузетан студент на светском нивоу, ближи се неповољном разрешењу.

Бошко Јакшић, Vox Populi, Политика, 05.04.2009 Тмурно финансијско време морало би да буде искоришћено да рашчистимо са неким наслагама прошлости нашег понашања, односа према раду. Пре свега са тешким натрунима архаичног менталитета.

Тако гласи оптужница против лекара за смрт четворогодишње Ање Граховац током рутинске операције. Иза кобног „али" крије се, као толико пута до сада, лоша радна етика (погледај текст Неодговорност убија).

Naša anketa napravljena na ulicama Podgorice ide u prilog poznatoj osobini koja se u vicevima pripisuje Crnogorcima, lijenosti.

Kako objašnjava Stanković, koji je u ovom poslu više od 20 godina, ono što naše porno-glumce sputava na putu ka svetskoj slavi jeste prvenstveno mentalni sklop.