Da li biste izabrali geslo „malo para – malo rada“, ili „puno para – puno rada“?

Izuzetni školski uspesi Dragane Jelačić (19) zahtevaju podršku. Ako Srbiji trebaju mladost, rad, izuzetnost, uspeh i znanje takva podrška bi morala da se podrzumeva. Draganin primer pokazuje da ne može ni lupom da se nađe.

Lakomost i verovanje da je dobar život moguć bez truda.

Na sajtu B92 je 13.05.2009. objavljen članak povodom najnovijeg istraživanja Instituta za psihologiju o aktivnostima i interesovanjima mladih. Ali još zanimljivije istraživanje, ovaj put uporedno - između kultura i generacija, pokrenuli su čitaoci. Njihovi komentari nam otvaraju oči za stvari koje inače uzimamo zdravo za gotovo, a koje možda nisu ni zdrave, ni gotove.

Čl. 1. Niko ne radi ništa.

Moja je Srbija crni majdan iz koga samo nevolja, nesloga i nerad izlaze. Pri tom Srbi sve ono što najbolje imaju niti paze, niti čuvaju. Prošlost svoju dobro ne poznaju, o budućnosti malo misle. Plan i organizacija su im reči nepoznate, radnici su slabi a vernici po dužnosti.

Sam izraz »kriza vrednosti« i svest da ona postoji su opšteprisutni, ali daleko ređe imamo priliku da saznamo koje su to vrednosti u krizi, kako i zašto.

Jasna reformska misao Memoranduma iz sredine osamdesetih, zasnovana na vrednosti rada, neopravdano je ostala u senci spornih političkih pitanja. Analiza je na momente bolno savremena.

Centar za savremenu edukaciju je kao klijent Meridian banke ugovorom utvrdio pravo na korišćenje E-Bank sistema, u januaru 2007. godine.

Ako kao društvo i država imate prosjačenje kao osnovnu filozofiju...

Danas su mladi opravdano nezadovoljni svojom situacijom.

Podignuta je optužnica protiv Marka Savkovića (26), koji je odvrnuo ventil odvodne cevi u kojoj je smrt našao osmogodišnji dečak P.R.

CSE je uputio otvoreno pismo predsedniku povodom njegovog pokretanje teme radne etike. Pismo ima za cilj potpunije predstavljanje ove teme u javnosti, kao i podsticanje sadejstva ključnih aktera. Preuzeli su ga mnogi mediji.

Da li vam je poznata ova rečenica?

Članak u dodatku Blica za Republiku Srpsku, objavljen 28.7.2008.

Analize pokazuju da je srpska privreda u značajnom zaostatku za zemljama regiona. Kao jedan od osnovnih faktora koji narušavaju poslovanje navodi se radna etika (Svetski ekonomski forum, 2006.). Takođe, poslodavci identifikuju radnu etiku kao osnovni nedostatak današnjih radnika (Pilot istraživanje Centra za savremenu edukaciju, 2007). Da li je naše društvo lenjo? Ne! Naše društvo je podeljeno. Postoje veoma loši primeri radne etike, ali i izuzetni, koji se navode kao jedna od osnovnih prednosti srpske privrede (Dejvid Trou, direktor revizorske kuće Prajsvoterhaus Kupers za SCG, novembar 2004). Ovakva podeljenost je zasnovana na kolebanju vrednosti rada. Kriza vrednosti je dovela u pitanje čak i najosnovnije stavove o radu (nema leba bez motike), dok se sa druge strane razvila „antiradna etika“ (radio ne radio svira ti radio). Trenutno ove dve „životne mudrosti“ naporedo postoje u našem društvu.

Da li je popularnost Mikija Đuričića plod prepoznavanja velikog dela građana sa njegovim „promašenim životom“?

Faktor plus Koliko radimoU novembru 2006. agencija za ispitivanje javnog mnenja i istraživanje tržišta „Faktor plus“ sprovela je anketu Koliko radimo na teritoriji Srbije na uzorku od 1500 ispitanika starijih od 18 godina. Anketa je otkrila bipolarnu podeljenost stanovništva na „one koji su zaposleni i stvarno rade i one koji su još uvek u onom vremenu kada je svaki posao bio za stalno i nije iziskivao neko preveliko angažovanje da bi ga radnik zadržao.“

70,3% ispitanih odgovorilo je da nismo zemlja u kojoj se generalno puno radi. Na pitanje o ličnom angažovanju samo 20% ispitanika odgovara da radi puno. Ostali odgovori su: dovoljno (27.6%), nedovoljno (26.5%) i 19,4% nezaposlenih. Mali procenat se izjasnio da ne rade iako su zaposleni. Izreka koja najviše odgovara našem mentalitetu a tiče se rada je „puno para, malo rada“, a za izvestan broj ispitanika i „malo para, malo rada“. Najmanji broj ispitanika se slaže sa izrekom „puno para – puno rada“.  Zaposleni se u velikom broju slučajeva osećaju mrzovoljno i monotono, u određenom stepenu čak i besno, dok se u samo malom  broju osećaju ambiciozno. Na pitanje da li nerad ima nekakve veze sa lošom ekonomskom situacijom u zemlji, dati su sledeći odgovori:

26,8%: ne, nikakve veze 45,8%: da, ali to nije jedini razlog 12,8%: da, tesno su povezani

Zaključci:Istraživanje potvrđuje da u našem društvu naporedo postoje i naporan rad i nerad. Dragocen je međutim podatak da ispitanici uglavnom ne misle da puno rada donosi puno para, i naročito, da ne uviđaju jasnu vezu između lošeg rada i loše ekonomske situacije.

Vrednost rada je poljuljana, kao što pokazuje neizvestan odnos rada i prihoda.

Tokom svojih istraživanja, CSE je često nailazio na sledeće objašnjenje loše radne etike:

„Sistem ne nagrađuje rad. Ako se maksimalno trudim, neću biti nagrađen. Osećaću se glupo što duplo radim a isto sam plaćen kao i ostali. Štaviše, biću ozlojeđen jer će se stimulacije ipak deliti, ali ne onima koji najbolje rade. Što je najgore, kolege će mi zameriti što talasam i pravim im posao, a možda čak i poslodavac.“

Radi se o snažnom i opravdanom argumentu, zasnovanom na životnom iskustvu. Argumentacija međutim nije potpuna, jer zaboravlja da se sistem sastoji od nas. Argument „sistem ne radi, dakle ja ne radim“ samo je prvi deo povratne sprege. Drugi deo je: „ja ne radim, dakle sistem ne radi“. Time se zatvara začarani krug slabljenja društva, čiji rezultat je najbolje opisan rečenicom „ne mogu tako malo da me plate kako malo ja mogu da radim“.

Ovaj začarani krug verovatno ima velikog udela u neuspesima našeg društva. U svakom slučaju, motivacija radnika utiče na produktivnost privrede, a produktivnost na zarade i standard građana. Tako poljuljana vrednost rada dovodi do siromaštva. Uz to, niske zarade zatim služe kao glavni argument za potcenjivanje rada („koliko me plaćaju dobro je da uopšte dolazim na posao“), čime se zatvara još jedan krug – krug siromaštva.

Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље: Основи антропогеографије, Београд 1931

„Да ли је држава највећи кривац за то што нема довољно посла или мислите да и грађани сами морају нешто да учине?" - Истраживачки центар РТС-а за емисију „Да Можда Не, Радници и послодавци - у радном спору".

Ми смо народ који у стварност не верује и који стварност не воли. Док је не познамо, сневамо о њој; а кад нам постане јасна, ми је потцењујемо...

Наслов је анкете постављене на форуму Крстарице 04.03.2009. Међу понуђеним одговорима предњаче спољни фактори попут страних земаља и народа, политичких пројеката, историјских догађаја и личности - по принципу „увек су други криви". Међу ретким унутрашњим објашњењима налазе се занимљивији одговори.

Председник Управног одбора Конгреса српског уједињења говори о „културним навикама“ као корену проблема.

„Мислим да је Србија у великом проблему и да њен проблем није оперативно-технички. Наш проблем је фундаментални." Он се нарочито тиче вредности рада, чије потцењивање је постало економски, политички и културни образац који верно следимо још од увођења комунизма. Професор Зец тврди да је време за нови образац: ради и штеди.

Андреј Фајгељ, НСПМ, 14.10.2009 Да ли је тачно да се у Србији успех не прашта, способност не цени, а за врлину нема места?

Случај Драгане Јелачић (погледај>>), наше изузетне ученица којој треба помоћ да би постала изузетан студент на светском нивоу, ближи се неповољном разрешењу.

Бошко Јакшић, Vox Populi, Политика, 05.04.2009 Тмурно финансијско време морало би да буде искоришћено да рашчистимо са неким наслагама прошлости нашег понашања, односа према раду. Пре свега са тешким натрунима архаичног менталитета.

Тако гласи оптужница против лекара за смрт четворогодишње Ање Граховац током рутинске операције. Иза кобног „али" крије се, као толико пута до сада, лоша радна етика (погледај текст Неодговорност убија).

Naša anketa napravljena na ulicama Podgorice ide u prilog poznatoj osobini koja se u vicevima pripisuje Crnogorcima, lijenosti.

Kako objašnjava Stanković, koji je u ovom poslu više od 20 godina, ono što naše porno-glumce sputava na putu ka svetskoj slavi jeste prvenstveno mentalni sklop.