Privrednik
Srpsko privredno društvo Privrednik osnovao je 1897. godine Vladimir Matijević, poznati trgovac i bankar. Privrednik je bio najvažnija humanitarna organizacija između dva svetska rata, sa ciljem školovanja siromašne dece, a zatim zapošljavanja tako odškolovane omladine. Dugoročni cilj je bilo formiranje jake srednje klase kao jemca stabilnosti društva, o čemu se akademik Jovan Cvijić izrazio na sledeći način: „Varošku srednju klasu, koje nikad nije bilo ni za Nemanjića, i koju nije mogla da stvori ni ta dinastija, bogata državničkim talentima, izgleda da će danas stvoriti „Privrednik“, i zato nam je ta ustanova najpotrebnija.“ Zbrinuvši, odškolovavši i zaposlivši oko 40.000 pitomaca, Privrednik se približio ostvarenju tog cilja. Osnova Privrednikovog uspeha bila je izgradnja vrednosti. Pitomci su vaspitavani u duhu načela „Rad, štednja, čestitost“. Strogi kućni red predviđao je nastavu, ne samo iz zanata, već i kao pripremu za novi samostalni život. Po svedočenju pitomaca, ta predavanja iz „života“ bila su jednostavna, odnosila se na osnovne stvari i često se ponavljala. Jedan od njih će reći „Ako je iko vaspitan kako treba da radi, kako treba da se odnosi prema poslu, ma kakve vrste bio, to smo bili mi, Privrednikovi pitomci.“
Program radne etike iz američke države Džordžija
Izveštaj SCANS komisije Vlade SAD iz 1991. godine odredio je veštine koje bi osoba trebalo da poseduje po okončanom obrazovanju, da bi se uspešno uklopila na tržište rada. Po izveštaju, u osnovne veštine spada odgovornost, shvaćena na sledeći način: „Pokazuje visok nivo truda i upornosti u postizanju ciljeva. Naporno radi da bi postigao izuzetnost u obavljanju zadataka, tako što postavlja visoke standarde, obraća pažnju na pojedinosti, dobro radi i pokazuje visok nivo koncentracije čak i kada mu je dodeljen neprijatan zadatak. Ispunjava visoke zahteve po pitanju prisustva, tačnosti, elana, istrajnosti i optimizma u pristupu zadacima i njihovom izvršavanju.“ Sem toga, brojna istraživanja su ukazala na naročitu potrebu za razvojem radne etike kod učenika i studenata pre nego što stupe na tržište rada. U tom smislu je izrađen program radne etike koji bi bio koristan za sve:
studenti stiču dobru radnu etiku i time povećavaju svoju zapošljivost nastavnici razvijaju motivaciju i pažnju svojih studenata poslodavci dobijaju zaposlene sa dobrim radnim navikama
Koordinator programa je Odeljenje za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Džordžije, a razvijen je na tri više škole, oslanjajući se na dugu tradiciju: nastava iz radne etike je na srednje škole u Džordžiji prvi put uvedena 1978. godine. Program se trenutno primenjuje na sva 34 više škole u Džordžiji, kao i na mnogim drugim obrazovnim ustanovama u SAD i u svetu. Navedeno iskustvo je dragoceno iz dva razloga. Pre svega, jer nudi primer edukacije iz vrednosti i stavova, što samo po sebi može da predstavlja problem. Zatim, jer je program kroz višedecenijski razvoj susreo i prevazišao mnoge probleme. U tom smislu izdvajaju se sledeći preduslovi za uspeh programa:
sadejstvo svih aktera u izradi programa, uz naročito uvažavanje zahteva privrede jasna i potpuna organizacija programa, sa što manje improvizovanih aktivnosti čitava ustanova mora da bude prožeta svešću o značaju radne etike pravovremena povratna informacija studentima o dobrom ili lošem postupanju ocenjivanje studenata iz radne etike i prikazivanje ocene na diplomi. marketing: unutrašnji (stalno zastupanje radne etike unutar ustanove) i spoljašnji (zastupanje potrebe da poslodavci zahtevaju dodatak diplomi pri zapošljavanju) spoljni nadzor sprovođenja programa, naročito u ocenjivanju.
Mihajlo Pupin
