|
Ovo je Srbija, šta da se radi... |
|
|
Da li vam je poznata ova rečenica?
Čekali ste tri sata u redu i niste ništa uradili? Bez vode ste četiri dana a u vodovodu se ne javljaju na telefon? U bolovima ste ali lekar je negde otišao?
U ovakvim i sličnim nemogućim prilikama, za utehu će vam reći „Ovo je Srbija“. Rečenica se ustalila u našem jeziku odmakavši daleko od svog osnovnog značenja. Daleko i od onog koje odgovarajuća rečenica ima u drugim jezicima. „Ovo je Engleska, Francuska, Japan...“ ne samo da se ne upotrebljava za utehu, već najverovatnije izražava pohvalu.
Šta tačno ovde znači Srbija? Pokušajmo metodom zamene: „Zamisli, tražio sam novac koji sam zaradio, a on mi se nasmejao u brk! - Šta da se radi, ovo je...“
Ostavićemo čitaocu da pronađe rešenja po svojoj volji. Ona do kojih smo mi došli uglavnom nisu podesna za objavljivanje, pa ćemo preći na drugi deo rečenice: „Šta da se radi“. Tu su stvari čistije i grupa reči jasno izražava sumnju i nemoć.
Kada se neki izraz ustali u jeziku jednog naroda, on svedoči o njegovom pogledu na svet. Naš izraz odaje pesimizam. Izražava nepoštovanje društva i države. Svedoči o mirenju sa sudbinom i fatalizmu. Ali pre svega pokazuje odsustvo vere u bolje sutra - i što je još gore - odsustvo volje i snage da se do njega dođe.
Ista rečenica, u istom narodu, nekad je odavala sasvim drugačiju energiju: „Čućes gromove, kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju...“ (Đura Jakšić, Otadžbina)
Reformski izazovi budućnosti, razvoj preduzetničkog duha, kao i potreba da živimo kao sav normalan svet zahtevaju da „Ovo je Srbija“ izražava ponos, a „Šta da se radi“ - želju da se bacimo na posao.
|
