Centar za savremenu edukaciju - Da li je siromaštvo izbor srpskog društva?

Изабери

Главни мени

Почетна

Радна етика

Претрага

Допуна новости

Почетна

Текстови

Da li je siromaštvo izbor srpskog društva?

Da li biste izabrali geslo „malo para – malo rada“, ili „puno para – puno rada“?

Kad se već ne može imati i i jare i pare, geslo „malo rada – malo para“ može biti privlačno rešenje. Dobre strane su rasterećenost i mnogo slobodnog vremena, što pogoduje razvoju prijateljstva i porodičnog života. Loše strane su siromaštvo i neizvesnost, sa svojim posledicama, pre svega nesposobnošću građana da ostvare socijalna prava i nesposobnošću društva da obezbedi održivi razvoj.

Sa druge strane, geslo „puno rada – puno para“ donosi stabilnost društva, ličnu samostalnost i mogućnost za samoostvarenje, ali na uštrb slobodnog vremena i međuljudskih odnosa, što može da dovede do otuđenosti ili pada nataliteta.

Siromaštvo sa punim pravom može biti izbor građana, svestan ili nesvestan. Ako je to izbor većine, demokratija nalaže da čitavo društvo postupa po toj odluci. Ne smemo međutim zaboraviti da je izbor slobodan, ali obavezujući. On povlači odgovornost i prihvatanje posledica.

Sadašnja situacija u srpskom društvu pokazuje neodlučnost. Jer dok većina građana doživljava ekonomski razvoj kao glavni prioritet (CESID, 2007), i pati zbog siromaštva, odnos prema radu pokazuje raširenost suprotnog stava „malo rada – malo para“. Sem toga, odsustvo javne debate i jasne identifikacije problema omogućava da najrasprostranjenije geslo bude apsurdno „puno para – malo rada“ (Faktor plus, 2006). Njegova neodrživost dovodi do velikih frustracija u situaciji kada, zbog nekonkurentnosti privrede, sve veći broj građana mora da radi veoma mnogo – za veoma male pare.

Ovakva neodlučnost i nepoznavanje realnih prilika ne smeju potrajati. Umesto toga, potrebno je da nam mogućnosti budu sasvim jasne, a izbor zreo, jer od toga zavisi budućnost.

Додајте коментар

Име:
E-mail
Коментар:
Code:*

Коментари (2)

09-10-2007 23:48

Hvala Vam na komentaru.
Argumentacija je svakako pristala. Ako smo se u clanku obratili radnicima, to je zato sto su oni vecina. Problem vrednosti rada je inace opsti drustveni problem (vidi http://radnaetika.org/content/view/18/37/lang,sr/) i mora se resavati integralno: radnici sa svoje, poslodavac sa svoje, a zakonodavac sa svoje strane. Bojim se da je ova tema zajednicka i za levo i za desno orjentisane, iako srpska javnost nije navikla na zajednicke teme.

Поставио: administrator

09-10-2007 09:21

Није лако расправљати о геслима, иако она треба да одразе однос појединих социолошких група према раду. Ипак, човек на посао одлази искључиво да би задовољио сопствене потребе. Маслов даје једну хијерархију потреба у којој је потреба највишег нивоа, потреба з аостварењем егзистенције, тј. стицање материјалних услова з аживот. Главна теза ове теорије је да се тек након задовољења потребе хијерархијски вишег ниво прелази на потребе нижих нивоа, што ће рећи тек када је обезбеђена егзистенција људи почињу да размишљају и да се мотивишу потребама да се осете као користи ччланови друштва, да се потврде и буду признати као стучни у свом послу итд.

Без обзира на моју, условно речено, десну друштвену орјентацију, не верујем да је могуће убедити људе да треба да раде по 12 сати дневно, па чаки суботом, за бедну накнаду и да још буду и срећни због тога те да дају свој максимум на радномместу. Требало би једнако утицати и на послодавце да прихвате у економији већ деценијама познату законитост да само задовољан радник остварује оптималне резултате за свог газду. Ако је радник незадовољан платом и другим условима, он ће природно бити мање мотивисан, радити слабије и тражити други посао, чим га нађе, отићиће, а послодавац ће опет бити приморан да се изложи трошку и малтретирању око проналаска одговарајућег радника, те његовој обуци у току које неће бити у стању да ради максимално продуктивно и ефикасно, а ако и овога буде плаћао неадекватно, све ће се поновити...

Поставио: Остоја Симетић