Da li biste izabrali geslo „malo para – malo rada“, ili „puno para – puno rada“?

Kad se već ne može imati i i jare i pare, geslo „malo rada – malo para“ može biti privlačno rešenje. Dobre strane su rasterećenost i mnogo slobodnog vremena, što pogoduje razvoju prijateljstva i porodičnog života. Loše strane su siromaštvo i neizvesnost, sa svojim posledicama, pre svega nesposobnošću građana da ostvare socijalna prava i nesposobnošću društva da obezbedi održivi razvoj.

Sa druge strane, geslo „puno rada – puno para“ donosi stabilnost društva, ličnu samostalnost i mogućnost za samoostvarenje, ali na uštrb slobodnog vremena i međuljudskih odnosa, što može da dovede do otuđenosti ili pada nataliteta.

Siromaštvo sa punim pravom može biti izbor građana, svestan ili nesvestan. Ako je to izbor većine, demokratija nalaže da čitavo društvo postupa po toj odluci. Ne smemo međutim zaboraviti da je izbor slobodan, ali obavezujući. On povlači odgovornost i prihvatanje posledica.

Sadašnja situacija u srpskom društvu pokazuje neodlučnost. Jer dok većina građana doživljava ekonomski razvoj kao glavni prioritet (CESID, 2007), i pati zbog siromaštva, odnos prema radu pokazuje raširenost suprotnog stava „malo rada – malo para“. Sem toga, odsustvo javne debate i jasne identifikacije problema omogućava da najrasprostranjenije geslo bude apsurdno „puno para – malo rada“ (Faktor plus, 2006). Njegova neodrživost dovodi do velikih frustracija u situaciji kada, zbog nekonkurentnosti privrede, sve veći broj građana mora da radi veoma mnogo – za veoma male pare.

Ovakva neodlučnost i nepoznavanje realnih prilika ne smeju potrajati. Umesto toga, potrebno je da nam mogućnosti budu sasvim jasne, a izbor zreo, jer od toga zavisi budućnost.