Како је једна најобичнија реченица постала највеће јунаштво Краљевића Марка? Зашто је ово јунаштво веома актуелно и данас, након седам векова?

Ударао је Марко силно. Витлао је топуз од 80 кг, подизао рало и волове, мачем пресецао наковањ. Био је Марко велики јунак. Борио се сам против целих војски, дотерао цара до дувара, укинуо свадбарину... Али најјачи Марков ударац и највеће јунаштво леже у крајње обичној реченици:

„Од оца је остануло сину.“
(Урош и Мрњавчевићи, Вук II 34)

И данас, а камоли у феудалној и патријархалној средњевековној Србији, није било ничег обичнијег него да син наследи оца на престолу. То уосталом и Вукашин подразумева за Марка у истој песми. Зашто онда ова реченица изазива сукоб у ком отац кидише на сина не би ли га убио, и који само божански уплив успева да разреши? Зашто Марко баш њом а не неким очигледнијим јунаштвом заслужује своју неупоредиву славу: „Име ти се свуда помињало док је сунца и док је мјесеца“?

Многа питања старих књижевности остају без одговора, јер се кроз векове изгуби контекст који омогућава тумачење. Нажалост, у овом случају контекст је врло сличан данас, као што је био пре седам векова.Тада је Србија била у кризи. Привилегије су се злоупотребљавале (великаши ће се побости злаћеним ножима), а понашања постала патолошка: чауши ујахују у цркву усред службе и шибају недужног протопоп-Недељка, док се Марку у одговарајућој ситуацији смерно клањају. Једном речју, у таквом друштву ненормално је постало нормално и обратно.

Песма верно осликава атмосферу у којој криза достиже такве размере да се једно маргинално, чак бесмислено питање, намеће као суштинско и легитимно. „На коме је царство?“. Моћне интересне групе (у овом случају Душанови скоројевићи Мрњавчевићи), у настојању да профитирају од настале кризе, у потпуности надгласавају осталу јавност, иако и птице на гранама знају да царство припада царевићу Урошу. Овакав опортунизам дела елите не само да није у складу са општим интересом и заједничким вредностима, већ им и отворено наноси штету.

Из ове ситуације нема излаза, јер су ослабљене системске мере за заступање општег интереса и заједничких вредности. Позитивне особине нису вредноване, а квалитетни појединци нису награђивани. Баш напротив, на снази је негативна селекција, и није случајно што су на функцијама особе попут чауша.

Маркова реченица грми и бљешти, јер њом долази излаз – одакле му се најмање надамо. Уместо да заврши посао својим најрођенијима (има ли дебље везе?), од чега би и сам имао највеће користи, Марко сведочи „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“. Штавише, он је толико смео у заштити правих вредности да прекорава и прети: „Мало ти је твоје краљевине, мало ти је – остала ти пуста!“.

Као онда, и данас споредно често постаје централно, а нормално ненормално. И данас постоји негативна селекција службеника, од којих се тражи искључиво подобност, а не и да испоштују просечног човека, заједничке вредности и општи интерес. И данас сви све знају, али ћуте, као некад Урош – „Нејаки“: ,,Ћути дјете ништа не бесједи, јер не смије од три братијенца.“ И данас многе најпростије, најобичније и најнормалније ствари, кад допру у јавност, делују као највеће изненађење.

Питање је само да ли је и данас мајка родила јунака, као што је Краљевића Марка? Има ли у данашњој елити људи који би истину, општи интерес и позитивне вредности ставили испред групације којој припадају?

Додајте коментар

Име:
E-mail
Коментар:
Code:*

Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved