Centar za savremenu edukaciju je kao klijent Meridian banke ugovorom utvrdio pravo na korišćenje E-Bank sistema, u januaru 2007. godine.

Bili smo veoma zainteresovani za ovu uslugu, ne samo kao olakšicu u poslovanju, već i kao primenu savremenih znanja i veština. Sa Bankom je dogovorena instalacija u roku od „nekoliko dana“. Pošto nakon mesec dana dogovor nije bio ispoštovan, opet smo dogovorili instalaciju za nekoliko dana. Zatim je čitav ciklus ponovljen još jednom. Nezadovoljni, nismo komunicirali sa Meridian bankom do aprila 2008, kada smo sa novim direktorom opet ugovorili instalaciju. Insistirali smo i na ulaganju reklamacije, ali smo morali da se zadovoljimo časnom direktorskom rečju da će od sada sve biti u redu. Međutim, dok je četvrti rok isticao, javljeno nam je da je iskrsao problem i da je potrebno dogovoriti novi, peti.

Naš sledeći potez je bilo slanje opomene pred tužbu. U roku od jednog dana, prvi direktor nas je hitno pozvao telefonom, izvinjavajući se i ljubazno moleći da ne preduzimamo povratne mere. Ugovorna obaveza je tako, nakon više od godinu dana natezanja, ispunjena.

Nažalost, time se priča ne završava. Nakon mesec dana prvi put smo imali potrebu da kao ponosni uživaoci blagodati savremene civilizacije upotrebimo naš e-bank. Nije teško pogoditi, aplikacija nije radila. Pokušaj obraćanja nadležnoj službi urodio je samo partijom dobacivanja vrućim krompirom odgovornosti. Čula su se razna opravdanja, od „nismo mi ovde programeri“ do „to rade dve koleginice: jedna je na bolovanju, druga na odmoru“. Sve u svemu, služba je bila nesposobna da nas usluži, a po svoj prilici i nezainteresovana.

Kako se dogodilo da se uvođenje najobičnije usluge pretvori u avanturu bez kraja i konca? Imenom i izgledom, sve obećava svetske standarde: i šalteri i radnici i ugovori i usluge... Navedeni primer pokazuje međutim da radnici ne rade, da se ugovori ne poštuju, a usluge postoje samo na bilbordima. Nemoć običnog čoveka koji poželi da dosegne normalne standarde i ostvari zagarantovana prava, pokazuje koliko su niski standardi uzeli maha.

Sve što možemo da uradimo je da objavimo ovaj tekst. Izlazak povratne informacije iz kruga dobacivača vrućim krompirom mogao bi barem pokrenuti komunikaciju. Šta bi npr Božidar Đelić rekao na ovakvo poslovanje?