Недавни форум о утицају чланства у Европској унији на бугарско друштво закључио је да интеграција „захтева корените промене радне етике".

На форуму који су приредили Институт за политичка и правна истраживања и фондација «Фридрих Еберт», политиколози и социолози су дискутовали о утицају чланства Бугарске у Европској унији на процесе у земљи.

Значајан део Бугара, па и бугарска политичка елита, није свестан шта реално доноси чланство Бугарске у Европској унији, сматра проф. Георги Карасимеонов, директор Института за политичка и правна истраживања и даје следећи пример. Исто као кад уђете у неку кућу и постанеш њен станар. Свакако захтеви старијих обитавалаца према новом ће бити другачији. Драстично су повећани захтеви према нама, наставља проф. Карасимеонов, нарочито када је неко ушао са озбиљним дефицитом. Најсиромашнија земља у европској заједници је суочена са озбиљним задацима за прилагођавање принципима једне уније која постоји већ дуже од 50 година. Од 1. јануара 2007. сваки потез, свака позиција Бугарске разматра се као позиција ЕУ.

«Остале чланице заједнице гледају кроз двојну и тројну лупу све оно што Бугарска тренутно ради и може се очекивати да ће бити врло критични према свему што ће нарушити реноме ЕУ и афирмисање њеног новог имиџа у сложеном глобалном окружењу.»

Према Георгију Карасимеонову три социјална вектора доживљавају шок од приступања Европској унији. На првом месту то је јавна администрација на свим нивоима. Јасно је да су стари начини и методе управљања неефикасни. Испоставља се да администрација није способна да израђује пројекте којима да конкурише за средства из европских фондова. На другом месту, нарочито погођени су економски субјекти који су радили у сивом сектору економије.

«То су они субјекти економског система који су сматрали да ће и после интеграције у ЕУ стари клијентелистички модел односа са државним институцијама да се настави. Они који су мислили да ће помоћу трикова и заобилажења закона моћи да се и награбе из европских фондова. То неће моћи да се деси. Постоји оштар сукоб између оног бизниса који стварно жели да послује легално, и оног који жели да настави са корупцијом и пословањем у сенци. Ја чак страхујем да ће део тог другог дела, који ће све више бити погођен новим европским правилима, покушати да саботира процес интеграције».

Према проф. Карасимеонову, на трећем месту шок од чланства у Унији су осетили обични Бугари, који постепено схватају да интеграција у ЕУ означава и промену менталитета и радних навика. Захтева се коренита промена радне етике и продуктивности рада. По речима проф. Петра Емила Митева из Института за социјалне вредности и структуре, прво што је Бугарска добила од свог чланства у ЕУ јесте:

«Поштовање правила, њихово увођење и поштовање, то је можда најважнија ствар коју смо добили од ЕУ. Са тог становишта чак и обустављање плаћања из европских фондова има своју позитивну страну. А то је повећање свести о потреби дисциплине и реда.»

У Бугарској расте нова генерација која гледа оптимистички своју будућност у ЕУ, наводи Петар Емил Митев. Повећава се, али без додатних конфликата, дистанца међу генерацијама. Млади уче стране језике, 83 одсто ученика између 15 и 18 година старости изучавају енглески језик. Према директору Института за међународне и регионалне односе Огњану Минчеву, основни проблем за земље попут Бугарске и Румуније јесте модернизација политичке елите и друштва.

«У Бугарској, осим проблема са политичком елитом, имамо и проблем са аутономним и организованим криминалним структурама које су настале из одређених маргинализованих слојева друштва. Те структуре су у хаосу прве половине 90-тих година испливале захваљујући подршци комунистичке номенклатуре. Они су заузели кључне положаје и развили су се у олигархију која све више контролише институције, доношење политичких одлука и не дозвољава политичкој класи да еволуира.

Аутор Анелија Цонкова
Превео Георги Стојчев

Бугарска у Европској унији – шок од приступања, Радио Бугарска, 26.6.2008.