Nedavni forum o uticaju članstva u Evropskoj uniji na bugarsko društvo zaključio je da integracija „zahteva korenite promene radne etike".

Na forumu koji su priredili Institut za politička i pravna istraživanja i fondacija «Fridrih Ebert», politikolozi i sociolozi su diskutovali o uticaju članstva Bugarske u Evropskoj uniji na procese u zemlji.

Značajan deo Bugara, pa i bugarska politička elita, nije svestan šta realno donosi članstvo Bugarske u Evropskoj uniji, smatra prof. Georgi Karasimeonov, direktor Instituta za politička i pravna istraživanja i daje sledeći primer. Isto kao kad uđete u neku kuću i postaneš njen stanar. Svakako zahtevi starijih obitavalaca prema novom će biti drugačiji. Drastično su povećani zahtevi prema nama, nastavlja prof. Karasimeonov, naročito kada je neko ušao sa ozbiljnim deficitom. Najsiromašnija zemlja u evropskoj zajednici je suočena sa ozbiljnim zadacima za prilagođavanje principima jedne unije koja postoji već duže od 50 godina. Od 1. januara 2007. svaki potez, svaka pozicija Bugarske razmatra se kao pozicija EU.

«Ostale članice zajednice gledaju kroz dvojnu i trojnu lupu sve ono što Bugarska trenutno radi i može se očekivati da će biti vrlo kritični prema svemu što će narušiti renome EU i afirmisanje njenog novog imidža u složenom globalnom okruženju.»

Prema Georgiju Karasimeonovu tri socijalna vektora doživljavaju šok od pristupanja Evropskoj uniji. Na prvom mestu to je javna administracija na svim nivoima. Jasno je da su stari načini i metode upravljanja neefikasni. Ispostavlja se da administracija nije sposobna da izrađuje projekte kojima da konkuriše za sredstva iz evropskih fondova. Na drugom mestu, naročito pogođeni su ekonomski subjekti koji su radili u sivom sektoru ekonomije.

«To su oni subjekti ekonomskog sistema koji su smatrali da će i posle integracije u EU stari klijentelistički model odnosa sa državnim institucijama da se nastavi. Oni koji su mislili da će pomoću trikova i zaobilaženja zakona moći da se i nagrabe iz evropskih fondova. To neće moći da se desi. Postoji oštar sukob između onog biznisa koji stvarno želi da posluje legalno, i onog koji želi da nastavi sa korupcijom i poslovanjem u senci. Ja čak strahujem da će deo tog drugog dela, koji će sve više biti pogođen novim evropskim pravilima, pokušati da sabotira proces integracije».

Prema prof. Karasimeonovu, na trećem mestu šok od članstva u Uniji su osetili obični Bugari, koji postepeno shvataju da integracija u EU označava i promenu mentaliteta i radnih navika. Zahteva se korenita promena radne etike i produktivnosti rada. Po rečima prof. Petra Emila Miteva iz Instituta za socijalne vrednosti i strukture, prvo što je Bugarska dobila od svog članstva u EU jeste:

«Poštovanje pravila, njihovo uvođenje i poštovanje, to je možda najvažnija stvar koju smo dobili od EU. Sa tog stanovišta čak i obustavljanje plaćanja iz evropskih fondova ima svoju pozitivnu stranu. A to je povećanje svesti o potrebi discipline i reda.»

U Bugarskoj raste nova generacija koja gleda optimistički svoju budućnost u EU, navodi Petar Emil Mitev. Povećava se, ali bez dodatnih konflikata, distanca među generacijama. Mladi uče strane jezike, 83 odsto učenika između 15 i 18 godina starosti izučavaju engleski jezik. Prema direktoru Instituta za međunarodne i regionalne odnose Ognjanu Minčevu, osnovni problem za zemlje poput Bugarske i Rumunije jeste modernizacija političke elite i društva.

«U Bugarskoj, osim problema sa političkom elitom, imamo i problem sa autonomnim i organizovanim kriminalnim strukturama koje su nastale iz određenih marginalizovanih slojeva društva. Te strukture su u haosu prve polovine 90-tih godina isplivale zahvaljujući podršci komunističke nomenklature. Oni su zauzeli ključne položaje i razvili su se u oligarhiju koja sve više kontroliše institucije, donošenje političkih odluka i ne dozvoljava političkoj klasi da evoluira.

Autor Anelija Conkova
Preveo Georgi Stojčev

Bugarska u Evropskoj uniji – šok od pristupanja, Radio Bugarska, 26.6.2008.