Фактор плус Колико радимо

У новембру 2006. агенција за испитивање јавног мнења и истраживање тржишта „Фактор плус“ спровела је анкету Колико радимо на територији Србије на узорку од 1500 испитаника старијих од 18 година. Анкета је открила биполарну подељеност становништва на „оне који су запослени и стварно раде и оне који су још увек у оном времену када је сваки посао био за стално и није изискивао неко превелико ангажовање да би га радник задржао.“

• 70,3% испитаних одговорило је да нисмо земља у којој се генерално пуно ради.  
• На питање о личном ангажовању само 20% испитаника одговара да ради пуно. Остали одговори су: довољно (27.6%), недовољно (26.5%) и 19,4% незапослених. Мали проценат се изјаснио да не раде иако су запослени. 
• Изрека која највише одговара нашем менталитету а тиче се рада је „пуно пара, мало рада“, а за известан број испитаника и „мало пара, мало рада“. Најмањи број испитаника се слаже са изреком „пуно пара – пуно рада“. 
• Запослени се у великом броју случајева осећају мрзовољно и монотоно, у одређеном степену чак и бесно, док се у само малом  броју осећају амбициозно. 
• На питање да ли нерад има некакве везе са лошом економском ситуацијом у земљи, дати су следећи одговори:
  

26,8%: не, никакве везе
45,8%: да, али то није једини разлог
12,8%: да, тесно су повезани

Закључци:
Истраживање потврђује да у нашем друштву напоредо постоје и напоран рад и нерад. Драгоцен је међутим податак да испитаници углавном не мисле да пуно рада доноси пуно пара, и нарочито, да не увиђају јасну везу између лошег рада и лоше економске ситуације.
 

Вредност рада је пољуљана, као што показује неизвестан однос рада и прихода.