Izuzetni školski uspesi Dragane Jelačić (19) zahtevaju podršku. Ako Srbiji trebaju mladost, rad, izuzetnost, uspeh i znanje takva podrška bi morala da se podrzumeva. Draganin primer pokazuje da ne može ni lupom da se nađe.

Mlađanu Somborku Draganu Jelačić (19), neko je očigledno prevario. I u ovoj zemlji „objasnio“ kako se „od onomad više ne vrednuju „avioni i kamioni“ već sposobnost, stečeno znanje i energija uložena na obrazovanje umesto „burazersku kombinaciju“.Tako je Dragana uspela da u životu briljira na jezičkom smeru čuvene Karlovačke Gimnazije, isto kao i četiri godine za redom u Istraživačkoj stanici Petnica, stigla da bude i član Evropskog parlamenta mladih, pa onako puna mladealačkog samopouzdanja, lane konkuriše i bude primljena, posle rigoroznog „filtera“ na jednu od najprestižnijih visokoškolskih institucija na svetu, francusku „Sciences op Paris“. Bez čijeg signuma se ni dan-danas ne zaseda u fotelju predsednika Francuske republike, ali ni u mnoge druge takve fotelje širom sveta. Uostalom i najaktuelniji potpredsednik Vlade Srbije, najčuveniji srpski francuski đak, mr Božidar Đelić završio je istu školu, a kod Dragane je specifikum što je na Institutu političkih nauka ovog fakulteta dobila i francusku stipendiju od 4500 evra, namenjenih školarini.

Sve je u Draganom životu izgledalo bajoslovno, jer Srbiji, navodno, treba pamet obrazovanje i mladost, ali ona nije kćerka roditelja koji „imaju vezu“ ili prihode koji bi omogućili njeno nesmetano školovanje u inostranstvu. Ipak, svojevremna novinarska priča o tako talentovanoj devojci bila je dovoljno politički i medijski lukrativna da se čak i tradicionalno autistična lokalna politika zainteresuje za nju. Usledilo je i slikanje sa somborskim glavarima i tugaljiva priča o pomoći somborske opštine od 1000 evra kako bi Dragana uopšte otputovala u Dižon, gde su joj, po programu fakulteta, trebale proteći prve dve (od ukupno pet) godina škole uz čiju diplomi student može ukoliko izrazi želju da dobije i francusko državljanstvo.

Naravno sve se ispostavilo kao obična šarena laža jer tih obećanih 1000 evra Dragana nikad nije dobila. Kao ni odgovor od niza državnih institucija kojima se obraćala za pomoć, a koje su opet nominalno „viđene“ za pružanje podrške našoj pametnoj deci koja bi na račun belog sveta da se školuju, pa da se onda vrate i unaprede Srbiju. Odogovor nije bilo ni iz kabineta Draganinog „kolege“ Đelića, s kojim je pod prilično neuobičajenim okolnostima „iznudila“ razgovor tokom njegove svojevremene posete Somboru.
- Niko nije smatrao da je njegov problem moja želja da studiram i samim tim reprezentujem i Srbiju na tako prestižnoj školi, njenom na anglofonom smeru Instituta koji je lane upisalo svega šest studenata - pomalo je razočarana Dragana Jelačić kojoj naredna školska godina predstavlja glavobolju, pre nego radost koja se očekuje od jednog od najboljih studenata ove prestižne škole. - Izuzev kancelarije predsednika Tadića, koja me je samo uputila na Fondaciju za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, niko, pa ni ta Fondacija, nije se udostojio ni da mi pismeno pa makar i negativno odgovori, a oni retki telefonski kontakti završavali su se u neizgovorenom kontekstu „što studiraš u inostranstvu kada nemaš para“ - priča mlada Somborka i naglašava da joj je jedina pomoć dospela od sveštenika SPC u Parizu, oca Slaviše Šonjića, koji je sa pojedincima iz srpske enklave, prikupio određenu sumu novca s kojom je „pregurala“ prvu godinu studija.

- Da se razumemo, francuska stipendija omogućava više nego skroman boravak u Dižonu, ali moj najveći problem je što ova stipendija stiže tek krajem oktobra, a moja obaveza je da se na predavanjima uopšte pojavim, kao i kolege u Srbiji, 1. oktobra, platim neophodne takse, udžbenike i sve ostalo. Kako premostiti tih mesec dana, jednostavno ne znam – vajka se devojka koja je sve ispite na tako uglednoj školi dala u roku i sa najvišim ocenama. Da li je to pitanje za nju i njene roditelje, ili će se, do kraja leta i država Srbija ostetiti prozvanom na svom „ubrzanom hodu ka Evropi“.

Milić Miljenović

Dnevnik Online, O briljantnoj studentkinji u Dižonu se stara samo pravoslavni paroh, 27.07.2008