Ne sećamo se više tačno kako je bilo pre nesrećnih devedesetih, samo nam, kao ilustracija vremena koje nismo potpuno doživeli kao svoje, "nekog boljeg vremena", kako za nijansu stariji i oni još stariji od njih vole da ga zovu, do mozga dopiru čuvene samoupravljačke izreke: "Radio, ne radio, svira ti radio" i "Niko ne može toliko malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim".

Iz tih kratkih ali jezgrovitih maksima džabalebarenja, koje su mogućim učinile: eksperimentalna društvena svojina, samoupravna organizacija u SOUR-e i OOUR-e i lažna lagodnost sveže uzetih kredita od međunarodnih monetarnih institucija, praktično je proklijalo seme razdora bivše SFRJ, zemlje koja je bila i mogla ostati preteča EU. Više od monumentalnog zajedničkog tržišta, kome se i danas polako vraćaju, bivše socijalističke republike nije trebalo nikada ni da formiraju.
Još tada su naši ekonomski napredniji partneri u bratstvu i jedinstvu jasno formulisali svoje nacionalne-ekonomske ciljeve i, krvavo se otrgavši se iz zajedničke države početkom devedesetih, krenuli putem njihovog dosezanja. Rezultate tih politika gledamo danas: Slovenija je punopravni član sa standardom stanovništva iznad proseka EU, a Hrvatska je na dobrom putu da isto postane, sa mrežom puteva o kakvoj trenutno sanjamo, svađajući se oko načina izgradnje iste.
Srbija je, sa svojom tadašnjom sapatnicom Crnom Gorom, kroz devedesete prošla kao bosa po trnju. Izgubljeni ratovi koji nisu ni vođeni, sankcije, loša spoljna i unutrašnja politika bivše vlasti uzeli su težak danak. U suštini nas je najskuplje koštalo obrtanje naglavačke kompletnog sistema vrednosti. Kultura, rad i radne navike su preko noći zamenjeni porocima, kombinacijama i prevarama. U idole je promovisan milje ljudi lakog i lažnog morala, poput lažnih patriota spremnih da zarađuju prodajući drogu nabavljenu od neprijatelja na srpskim ulicama ili hohštaplera koji kradu materijal za izgradnju puteva na kojima potom sami ginu.
Na kraju smo i mi ovde, kao rezultat dezintegracije svih prethodnih državnih zajednica, konačno dobili svoju državu i državna obeležja (samo još da zamenimo pasoše SCG), pa je, iako (ili je bolje rečeno: baš upravo zato) su i dalje u toku napori jakih spoljnih i unutrašljih faktora za daljim parčanjem teritorije suverene članice UN, vreme da se, vođeni primerima iz okruženja, vratimo zaboravljenim vrednostima.
Vreme je da prestanemo da glorifikujemo i počnemo da kažnjavamo modele ponašanja heroja mračnog perioda naše novije istorije, da naučimo decu da su korupcija i krađa od države u biti krađe od njenih građana tj. od samog sebe, da je neophodna promena koloseka i kolektivni prelazak na kontinuirano učenje i sticanje praktično primenjivih znanja kroz čitav život. Vreme je za ponovno promovisanje, u samoupravnom socijalizmu zaboravljenih, radnih navika pojedinca u funkciji opšteg boljitka, za vaskrsavanje institucije vrednog i sposobnog srpskog domaćina i preduzetnika. Vreme je da se najvredniji, najtalentovaniji i najuspešniji mladi naučni radnici, pravo blago našeg društva, promovišu i podrže, da im se pruže potrebni uslovi za rad i napredak i tako u perspektivi zadrže u svojoj domovini. Nije za to potrebno previše sredstava, potrebna je strategija i kontinuitet rada nadležnih institucija ali pre svega buđenje svesti građana Srbije da je ova zemlja naš zajednički dom i da na ovaj način radimo u korist svih nas.
A propo samoupravnih baljezgarija sa početka teksta, ima naš narod mnogo starijih i mudrijih izreka vezanih za proces rada, kao što su: "Čovek se uči dok je živ" ili "Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra".

Beogradski sindikat je hip hop sastav iz Beograda. Grupa je nastala 21. marta 1999, spajanjem grupa „Red Zmaja“ i „TUMZ“ (Tehnika Upravljanjem Mikrofonom i Znanjem). Kasnije su se pridružili MC Flex i Šef Sale, a 2005. i Prota.

Večernje Novosti