|
У свим анкетама и истраживањима јавног мњења, али и у свакодневној комуникацији, јасно је изражена жеља наших људи да живе као сав нормалан свет, при чему сви мисле на свет који је богат, стабилан и уређен.
 Најприроднији пут до успеха, прихода и богатства, бар у економски најразвијенијим земљама јесте рад. Овакав став је основна друштвена вредност у САД, Јапану, Британији, Немачкој и свим земљама Европске уније.
Међутим, код просечног становника Србије рад је веома ниско позициониран на вредносној скали. У нашем друштву постоји збрка и несклад између жељених циљева и могућности, а прва препрека јесу различити вредносни системи. Мишљења и ставови су подељени. Значајан број наших грађана сматра да зарада не зависи од квалитета и количине рада, и код њих доминира вредносно опредељење оличено у квазимудрости из самоуправног социјализма – „не може нико толико мало да плати , колико ја могу мало да радим”. И док је код једног дела омладине доминантан вредносни став – „тражим посао, а молим бога да га не нађем”, друга група наших грађана добро схвата да од конкурентности њиховог рада зависи њихова зарада, њихова позиционираност на тржишту рада и њихов пословни успех.
– Светска и домаћа истраживања показују да је радна етика уз стручну оспособљеност најважнији фактор у запошљавању и напредовању у каријери на коју сваки члан нашег друштва може непосредно да утиче. Она је мото и суштина нашег Центра, основаног с циљем да појединцима и групама, посебно младима, омогући да кроз додатне образовне програме овладају знањима и вештинама неопходним за 21. век, и да ефикасније развијају и користе своје потенцијале, започиње причу на ову тему Александар Ђурђев, извршни директор Центра за савремену едукацију (ЦСЕ).
Како су млади људи, као будући носиоци развоја нашег друштва, суочени са великим проблемом незапослености, ЦСЕ је покренуо пројекат „Радна етика у Србији”. Општи циљ је да млади прихвате и примењују нове стандарде за рад који ће допринети већој запослености и подизању конкурентности на тржишту рада.
– Један од кључних проблема са којима се сусреће млада особа по завршетку школовања јесте улазак на тржиште рада без икаквог или са мало практичног искуства, потребних вештина и одговарајућих ставова и способности. Њихов однос према раду је такав да углавном раде зато што морају, зато што то од њих очекују родитељи или зато што су одрастали усвајајући „поремећене” вредности. Они не схватају рад као вредност, не вреднују сопствени рад и нису научени и одгајани у духу да преузму одховорност за свој живот. Спровођењем овог пројекта ми се трудимо да охрабримо младе да прихвате принцип по којем је њихов лични рад, основа њиховог успеха у животу, објашњава Ђурђев.
Недавно је покренут и пројекат ,,Радна етика за ученике средњих школа у Србији” уз подршку Министарства омладине и спорта и у партнерству са Канцеларијама за младе из општина Врачар, Палилула, Лозница и Бечеј.
Осим што су у великој мери јавности наметнули тему вредности рада и радне етике, стручњаци Центра за савремену едукацију учествовали су и у креирању недавно усвојене Националне стратегије за младе Републике Србије, као и у писању Акционог плана за спровођење Националне стратегије за младе.
-----------------------------------------------------------
Најважнији фактор
Радна етика је вредносна категорија и подразумева да је рад лично и друштвено пожељан. Из таквог схватања произилази позитиван однос према раду и добре радне навике као стил понашање. Основне ставке радне етике су: марљивост, тачност, штедљивост, поштење, квалитетна комуникација итд. Продуктивност и конкурентност предузећа директно су сразмерне са радном етиком запослених.
Сенка Лучић
|
Medijske objave 
