|
Привредник
Српско привредно друштво Привредник основао је 1897. године Владимир Матијевић, познати трговац и банкар. Привредник је био најважнија хуманитарна организација између два светска рата, са циљем школовања сиромашне деце, а затим запошљавања тако одшколоване омладине. Дугорочни циљ је било формирање јаке средње класе као јемца стабилности друштва, о чему се академик Јован Цвијић изразио на следећи начин:
„Варошку средњу класу, које никад није било ни за Немањића, и коју није могла да створи ни та династија, богата државничким талентима, изгледа да ће данас створити „Привредник“, и зато нам је та установа најпотребнија.“
Збринувши, одшколовавши и запосливши око 40.000 питомаца, Привредник се приближио остварењу тог циља.
Основа Привредниковог успеха била је изградња вредности. Питомци су васпитавани у духу начела „Рад, штедња, честитост“. Строги кућни ред предвиђао је наставу, не само из заната, већ и као припрему за нови самостални живот. По сведочењу питомаца, та предавања из „живота“ била су једноставна, односила се на основне ствари и често се понављала. Један од њих ће рећи „Ако је ико васпитан како треба да ради, како треба да се односи према послу, ма какве врсте био, то смо били ми, Привредникови питомци.“
Програм радне етике из америчке државе Џорџија
Извештај СЦАНС комисије Владе САД из 1991. године одредио је вештине које би особа требало да поседује по окончаном образовању, да би се успешно уклопила на тржиште рада. По извештају, у основне вештине спада одговорност, схваћена на следећи начин: „Показује висок ниво труда и упорности у постизању циљева. Напорно ради да би постигао изузетност у обављању задатака, тако што поставља високе стандарде, обраћа пажњу на појединости, добро ради и показује висок ниво концентрације чак и када му је додељен непријатан задатак. Испуњава високе захтеве по питању присуства, тачности, елана, истрајности и оптимизма у приступу задацима и њиховом извршавању.“
Сем тога, бројна истраживања су указала на нарочиту потребу за развојем радне етике код ученика и студената пре него што ступе на тржиште рада. У том смислу је израђен програм радне етике који би био користан за све: - студенти стичу добру радну етику и тиме повећавају своју запошљивост
- наставници развијају мотивацију и пажњу својих студената
- послодавци добијају запослене са добрим радним навикама
Координатор програма је Одељење за стручно образовање и образовање одраслих Џорџије, а развијен је на три више школе, ослањајући се на дугу традицију: настава из радне етике је на средње школе у Џорџији први пут уведена 1978. године. Програм се тренутно примењује на сва 34 више школе у Џорџији, као и на многим другим образовним установама у САД и у свету. Наведено искуство је драгоцено из два разлога. Пре свега, јер нуди пример едукације из вредности и ставова, што само по себи може да представља проблем. Затим, јер је програм кроз вишедеценијски развој сусрео и превазишао многе проблеме. У том смислу издвајају се следећи предуслови за успех програма: - садејство свих актера у изради програма, уз нарочито уважавање захтева привреде
- јасна и потпуна организација програма, са што мање импровизованих активности
- читава установа мора да буде прожета свешћу о значају радне етике
- правовремена повратна информација студентима о добром или лошем поступању
- оцењивање студената из радне етике и приказивање оцене на дипломи.
- маркетинг: унутрашњи (стално заступање радне етике унутар установе) и спољашњи (заступање потребе да послодавци захтевају додатак дипломи при запошљавању)
- спољни надзор спровођења програма, нарочито у оцењивању.
|
Рекли су о раду... 
