|
Многи странци мисле да се у Јапану превише ради.
Гледано са аспекта западне културе, то је тачно, међутим не треба заборавити да је јапански однос према раду потпуно другачији од западног. Сам концепт јапанских компанија се суштински разликује од компанија у Европи или Америци.
Већина јапанских компанија практикује традиционалан начин запошљавања заснован на верности ''до краја''.Што год дуже радили на истом месту плата ће вам бити већа и унапређење загарантовано. Чак и за време рецесија и економских невоља запослени нису били отпуштани. Видећемо за пар година како ће се Јапанци изборити са најновијом кризом.
 Почетком деведесетих година прошлог века многе компаније су почеле да мењају систем запошљавања. Склоности младих су се мењале и однос базиран на верности није више остао примаран. Иако је било све више младих који су почели да траже занимљивије или боље плаћене послове, велика већина је наставила традицију својих родитеља.
Особе које често мењају посао нису цењене. Због тога многи стегну зубе и без обзира на лично незадовољство остану верни свом послодавцу. За Јапанце, пронаћи посао значи пронаћи компанију. Већина Јапанца ће вам рећи да ради за Тошибу или Тојоту,само неколицина ће навести своје занимање. За њих је име компаније важније него титула или врста занимања. Запослени у великим фирмама као што су Мицубиши, Хитачи, Тојота...су веома поносни на чувено име. Припадност групи је далеко важнија од самог посла.
Компаније нису само место за посао. Тамо се дружи,бави спортом,руча и вечера... Компаније имају зграде са становима за запослене,наравно са минималним станаринама,дају кредите запосленима са ниским каматним стопама. Често имају хотеле на мору и планинама како би омогућили запосленима и њиховим породицама одмор по повољним ценама. Сви запослени имају два пута годишње обавезне здравствене систематске прегледе. Компанија брине о здрављу запослених јер је лакше ''спречити него лечити''.
Запослени се заједно баве спортом у спортским центрима и базенима изграђеним у оквиру компанија. Учествују на заједничким спортским такмичењима,иду на заједничке одморе,организоване пикнике или посете караоке баровима, после завршеног радног дана иду на вечере или пиће. Овде је важније колико сте у стању да се уклопите са колегама у хармоничну целину него колико сте стручни.
Најтужније животно искуство за сваког Јапанца је дан пензионисања. То је у периоду између 60. и 65. године живота, у зависности од послодавца. Посао је за сваког Јапанца центар и смисао живота. Кад се пензионише, Јапанац постаје усамљен и не зна шта ће сам са собом и својим временом. Они који нису нашли хонорарни посао после пензионисања могу да се учлане у ''OB KURABU"(Old Boys Club) за пензионере. Матичне компаније организују такве клубове како би се помогло пензионерима да се лакше прилагоде новом животу и да се не осећају запостављеним и непотребним после пензионисања. Компаније су чврсто ''уплетене'' у животе својих запослених и после престанка радног односа.
Старија генерација Јапанца је ишла на годишње одморе ретко, што није случај са млађим сународницима. Млађи Јапанци путују доста по свету, али та путовања су ретко кад дужа од неколико дана. Они не желе да својим одсуством преоптерете колеге обавезама. Заправо, они не би ни знали шта да раде после неколико дана одмора. Често су ме питали после мог двонедељног одмора да ли сам се досађивала и уморила на тако дугачком одмору.
Средњовечни Јапанац који је навикао само да ради нема посебних интересовања нити занимације ван посла и постао би само терет супрузи која је навикла да јој је муж по цео дан на послу.
У Јапану није уобичајено да супружници заједно излазе и забављају се у вечерњим сатима. Муж време после завршеног радног дана проводи са колегама са посла. Запослени често путују заједно са породицама на групна скијања,летовања и обавезан боравак у бањама и термалним изворима (такозвани ONSEN).
Западњацима изгледа страшно што Јапанци проводе толико пуно времена на послу, међутим Јапанци мисле да Западњаци не могу да уживају у послу,већ им рад личи на мучење и отаљавање.
Јапанци су убеђења да посао није мучан и тежак процес већ нешто чему се радујемо и у чему уживамо.
Весна Белушевић
Цукуба
Јапан
|
