|
Mnogi stranci misle da se u Japanu previše radi.
Gledano sa aspekta zapadne kulture, to je tačno, međutim ne treba zaboraviti da je japanski odnos prema radu potpuno drugačiji od zapadnog. Sam koncept japanskih kompanija se suštinski razlikuje od kompanija u Evropi ili Americi.
Većina japanskih kompanija praktikuje tradicionalan način zapošljavanja zasnovan na vernosti ''do kraja''.Što god duže radili na istom mestu plata će vam biti veća i unapređenje zagarantovano. Čak i za vreme recesija i ekonomskih nevolja zaposleni nisu bili otpuštani. Videćemo za par godina kako će se Japanci izboriti sa najnovijom krizom.
 Početkom devedesetih godina prošlog veka mnoge kompanije su počele da menjaju sistem zapošljavanja. Sklonosti mladih su se menjale i odnos baziran na vernosti nije više ostao primaran. Iako je bilo sve više mladih koji su počeli da traže zanimljivije ili bolje plaćene poslove, velika većina je nastavila tradiciju svojih roditelja.
Osobe koje često menjaju posao nisu cenjene. Zbog toga mnogi stegnu zube i bez obzira na lično nezadovoljstvo ostanu verni svom poslodavcu. Za Japance, pronaći posao znači pronaći kompaniju. Većina Japanca će vam reći da radi za Tošibu ili Tojotu,samo nekolicina će navesti svoje zanimanje. Za njih je ime kompanije važnije nego titula ili vrsta zanimanja. Zaposleni u velikim firmama kao što su Micubiši, Hitači, Tojota... su veoma ponosni na čuveno ime. Pripadnost grupi je daleko važnija od samog posla.
Kompanije nisu samo mesto za posao. Tamo se druži,bavi sportom,ruča i večera... Kompanije imaju zgrade sa stanovima za zaposlene,naravno sa minimalnim stanarinama,daju kredite zaposlenima sa niskim kamatnim stopama. Često imaju hotele na moru i planinama kako bi omogućili zaposlenima i njihovim porodicama odmor po povoljnim cenama. Svi zaposleni imaju dva puta godišnje obavezne zdravstvene sistematske preglede. Kompanija brine o zdravlju zaposlenih jer je lakše ''sprečiti nego lečiti''.
Zaposleni se zajedno bave sportom u sportskim centrima i bazenima izgrađenim u okviru kompanija. Učestvuju na zajedničkim sportskim takmičenjima,idu na zajedničke odmore,organizovane piknike ili posete karaoke barovima, posle završenog radnog dana idu na večere ili piće. Ovde je važnije koliko ste u stanju da se uklopite sa kolegama u harmoničnu celinu nego koliko ste stručni.
Najtužnije životno iskustvo za svakog Japanca je dan penzionisanja. To je u periodu između 60. i 65. godine života, u zavisnosti od poslodavca. Posao je za svakog Japanca centar i smisao života. Kad se penzioniše, Japanac postaje usamljen i ne zna šta će sam sa sobom i svojim vremenom. Oni koji nisu našli honorarni posao posle penzionisanja mogu da se učlane u ''OB KURABU"(Old Boys Club) za penzionere. Matične kompanije organizuju takve klubove kako bi se pomoglo penzionerima da se lakše prilagode novom životu i da se ne osećaju zapostavljenim i nepotrebnim posle penzionisanja. Kompanije su čvrsto ''upletene'' u živote svojih zaposlenih i posle prestanka radnog odnosa.
Starija generacija Japanca je išla na godišnje odmore retko, što nije slučaj sa mlađim sunarodnicima. Mlađi Japanci putuju dosta po svetu, ali ta putovanja su retko kad duža od nekoliko dana. Oni ne žele da svojim odsustvom preopterete kolege obavezama. Zapravo, oni ne bi ni znali šta da rade posle nekoliko dana odmora. Često su me pitali posle mog dvonedeljnog odmora da li sam se dosađivala i umorila na tako dugačkom odmoru.
Srednjovečni Japanac koji je navikao samo da radi nema posebnih interesovanja niti zanimacije van posla i postao bi samo teret supruzi koja je navikla da joj je muž po ceo dan na poslu.
U Japanu nije uobičajeno da supružnici zajedno izlaze i zabavljaju se u večernjim satima. Muž vreme posle završenog radnog dana provodi sa kolegama sa posla. Zaposleni često putuju zajedno sa porodicama na grupna skijanja,letovanja i obavezan boravak u banjama i termalnim izvorima (takozvani ONSEN).
Zapadnjacima izgleda strašno što Japanci provode toliko puno vremena na poslu, međutim Japanci misle da Zapadnjaci ne mogu da uživaju u poslu,već im rad liči na mučenje i otaljavanje.
Japanci su ubeđenja da posao nije mučan i težak proces već nešto čemu se radujemo i u čemu uživamo.
Vesna Belušević
Cukuba
Japan
|
