Kad smo bili mali pevali smo pesmicu, a kao zreli ljudi smo je sasvim razumeli.

Srpski rječnik, Vuk Stefanović Karadžić

Dembel, m. ljenivac, koji od lijenosti ništa ne može raditi. Kažu da Turski car dembele rani i odijeva, ali najprije svakoga ogledaju jeli upravo za dembele: da ne bi mogao što raditi. Tako su pod dvojicom, što su bili došli da i uzmu u dembele, zapalili rogožinu (da vide šta će raditi), onda jedan od nji reče onome drugom: „ustani da siđemo s ove rogožine, izgorećemo“ A onaj mu odgovori: „ćuti Boga ti! kako te ne mrzi govoriti?“ Onda ovoga uzmu u dembele, a onoga, što je rekao da ustanu, oćeraju, i kažu mu da on nije za dembele.

Dragan Laković, Nema zemlje Dembelije

Sreli smo jednog deliju,
traži zemlju Dembeliju.
Znate li možda gde li je
put do zemlje Dembelije?

Putuje noćima i danima,
menja vozove i lađe,
ništa ga drugo ne zanima
sem da Dembeliju nađe.

Teme mu već osedelo,
lice od stida krije,
ništa mu nije vredelo,
Dembeliju našao nije.

Sreli smo ponovo deliju
uzalud traži Dembeliju.
Kad razmisliš malo zrelije
nema zemlje Dembelije!

Nema zemlje Dembelije!