Гладовање, јадовање нераду је плата.

Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша хтеде столар бити,
тежак му је сврдо.
После хтеде ковач бити,
гвожђе му је тврдо.

Он је хтео тикач бити,
кидају се конци,
и лончар је хтео бити,
ал' му смрде лонци.
Затим хтеде кројач бити,
ал' га игла боде.
Што год Гашан поче радит,
све натрашке оде!
Гашо, Гашо, лени Гашо,
шта ће с тобом бити?

Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша хтеде пекар бити,
вреле су му пећи,
Гаша хтеде месар бити,
ал' је тешко сећи.

Прохте му се чизмар бити,
ал' удара ћириш,
још и ратар хтеде бити,
ал' му смета кириш.
Тад ћурчија хтеде бити,
опет игла боде, -
што год Гашан поче радит',
све суноврат оде!
Гашо, Гашо, лени Гашо,
шта ће с тобом бити?

Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша ј' много започињо,
а ниједно не дочињо.
Е тако су лета прошла,
Гаши старост дошла.
Сад гладује и јауче,
плаче, виче, хуче:
"О младости, лепо доба,
лудо ли ти прође,
куку леле, тужан Гашо,
до чега ли дође!" -
Тешко сваком који не зна
рада ни заната,
гладовање, јадовање
нераду је плата.