|
Председник Управног одбора Конгреса српског уједињења говори о „културним навикама“ као корену проблема.
Свакако да су недавни ратови и санкције осиромашили Србију. Ипак, Србија је сиромашна делимично и због своје политичке прошлости и садашњости, делимично због географске позиције и историје, а делимично због самопроизведених културних навика (недисциплина, нерад, неразмишљање о добробити друштва, непоштовање закона). Те навике су, нажалост, власт и српска елита умногоме подстицале и још подстичу због личних мотива или општег немара и незнања.
Мислим да је Србији потребна битна промена, што значи да се мора рашчистити са прошлошћу у смислу стицања радних навика, поштовања закона и правила понашања уместо "тражења рупа" у истим и принципа "преко везе" за било који посао.
Правилно је и морално да човек који поштено ради добије поштену плату. Из тога произилази да човек који не ради поштено (довољно и вредно) не треба да добије поштену (довољну) плату. Док сви препознајемо праведност првог случаја, некако многи нису реални и фер у другом.
Међутим, у овој анализи се мора истаћи да су Срби ван граница Србије увек међу најцењенијим радницима, највреднији, најпоштенији, и веома често и најуспешнији. Они се врло брзо уклапају у нову средину, брзо прихватају нови начин живота и правила тог друштва. Зашто ово важи за Србе у иностранству а не у земљи? Да ли то значи да проблем није до Србина, него до структура и стандарда у Србији?
Из претходних примера се види јасно зашто је Србија сиромашна. Србија је сиромашна јер нема реда, људи који хоће да раде немају запослење а они који раде често немају одговарајућу радну етику. Недостају профити у пословањима, народ је сиромашан да би штедео, док су улагања из иностранства и домаћих богаташа у нове пројекте и нове послове недовољна због данашњих услова у држави и друштву. Приватна својина и поштено зарађен новац се још не уважавају довољно. Међутим, постоји много незаконитости, исувише паразита, велика корупција а мало морала и осећања припадности и одговорности за општу добробит.
Србија је такође, а можда и првенствено, сиромашна због неразумевања и одбацивања основних закона економије и здравих људских односа. Зато смо сви криви, а понајвише наша елита и вођство.
Мирослав - Мајкл Ђорђевић, Којим путем до економског напретка Србије 1 : Зашто смо сиромашни, Политика, 6.11.2003.
|