Карађорђе је пре свега био највећи радник.

Одвећ штедљив у времену, а од природе дјелатељан будући, није никад седио беспослен, па ни онда кад су му народна дјела отпочинути дозволила. Орао је сам собом, сејао, жњео, косио, копао, крчио и заграђивао. Кад су га народне потребе позивале, ништа га није могло задржати, ништа од намере одвратити. Преко мере дјелателан и неутрудим, летио је дању и ноћу на све крајеве Србије, по олуји, киши, зими и жеги, без шатора, шилтета и јастука, без чибукчије и кавеџије, и без мутвака и такума, задовољавајући се и тада, као и свакад, простом раном.
Баталака, Л. А., Живот и прикљученија Карађорђа: о рођењу, животу, својствима душевним и тјелесним и прикљученијама Ђорђа Петровића, Црног Ђорђа (Кара Ђорђа), Београд 2004, стр. 39.

О градњи двора у Тополи:

Кад му је ратни и народни посао дозвољавао и времена имао он је според надзирања и сам радио, зидо, јапију тесо, креч мешо и малтер за зидање правио, и није се ни мало ни у том раду ни откуда устручавао, што је он врховни вожд и владар народа српског био.
Константин Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа