Nemački doktorand Andrej Tineman, koji radi svog istraživanja živi na srpskom selu, zaključuje:  „ovde ljudi puno rade“.

Meštani sela Donja Trepča, nadomak Čačka, nedavno su dobili novog komšiju, i to Nemca. Andrej Timan (32) iz Berlina, magistar antropologije, više od dva meseca gost je Ostoje Novakovića (98), jednog od najstarijih žitelja ovog dela Srbije, koji živi sam u starom domaćinstvu u ovom čačanskom selu.
Došao je Andrej u Donju Trepču sa zadatkom da ovde napiše doktorsku disertaciju iz socijalne antropologije, a tema je vezana za sve aspekte života u srpskom selu, u Šumadiji. Obreo se ovde zahvaljujući prijateljima iz Beograda, koji u Trepči imaju rodbinu.
- Ovde sam već deset nedelja i ostaću kod dede Ostoje do zime, nakon toga ću još sigurno godinu dana provesti u nekoj drugoj porodici u ovom kraju, kako bi se upoznao sa njihovim životom na selu - ispričao nam je Andrej na tečnom srpskom jeziku, a poznaje još i ruski, poljski i bugarski jezik. - Deda Ostoja prvih dana nije hteo da govori sa mnom, jer je rekao da ne želi da priča sa Nemcima. Ali, sada je sve u redu, sprijateljili smo se. Lepo se slažemo, a ja radim sve poslove u
kući.
Andrej, kako nam je objasnio, proučava sve slojeve i odnose u društvu - porodične, komšijske, rodbinske... Ipak, posebno ga interesuje veza između Vlade Srbije, lokalne vlasti i njenih struktura i meštana na selu, odnosno kako se odluke vlade i gradske vlasti oslikavaju na selu, i kakav uticaj one imaju na meštane.
- Poseban fokus u mom radu biće usmeren na ljude koji ne mogu sami o sebi da se brinu, odnosno na one koji zavise od drugih, pre svega o deci i starijima - kazao nam je Andrej. - Ono što za sada mogu da zaključim je da su ljudi veoma topli, posebno prema deci, da naslednici brinu o svojim precima. Ovde se vodi zdrav život, ljudi puno rade, a svi su me lepo primili. Pomažem komšijama u svim radovima - brao sam kukuruz, išao u drva za ogrev, treba da beremo paradajiz.
Nemac je očaran koliko su ljudi na selu radni, i kako ih poljoprivreda izdržava. Primetio je da ljudi nemaju novca, ali i pored toga, kako kaže, ljudi znaju da se snađu i da žive.
- Andrej je pravi delija, gotovo pa Srbin - našalio se Slavko Popović (28) iz Donje Trepče, kod koga je Andrej često u gostima. - Ljudi u selu su u početku bili pomalo skeptični, stariji su to ljudi i teško im je da shvate da to više nije onaj Nemac iz 1944. godine, već ovaj u 2009. godini. Sada su ga već svi zavoleli. Brzo se uklopio. Ide sa nama na utakmice, a, Boga mi, zna i da popije sa nama. Samo ne sviđa mu se puno rakija, više voli pivo.
Ovih dana Andrej često boravi u domaćinstvu Popovića, jer mu je posebno interesantno što ovde žive četiri generacije i sve funkcioniše u najboljem redu.

Roditelji
Andrej je rođen u istočnom delu Berlina. Njegovi roditelji studirali su u Kijevu kibernetiku i to na ruskom jeziku. Otuda i njegova ljubav prema istočnoj Evropi. U Srbiji je bio pre skoro 20 godina, a u čačanskom kraju, koji mu je, kaže, za srce prirastao, ostaće još godinu dana. Nakon toga, po dolasku u Nemačku, uporediće rezultate njegovog istraživanja iz Srbije sa životom nemačkih seljana.

V. Ilić, „Doktorat kod deda Ostoje“, Novosti, 29.09.2009