|
СРБИЈА, 31. октобар 2010, (Њуз) – Најновије истраживање Републичког завода за статистику које је спроведено на случајно одабраном узорку од седам хиљада запослених особа показује да грађани Србије са сталним запослењем у просеку не раде само 60 посто радног времена.
Неки од испитаника су у анкети навели да се, поред својих радних обавеза труде и да „се мало опусте“, „добро одморе како би могли да што ефикасније да раде“, „отворе који пасијанс“, и „попију кафицу, али натенане“. Помало изненађује податак да скоро тридесет посто испитаника уопште не пије кафу, тако да су приморани да висе на фејсбуку, користе службени телефон како би ћаскали са пријатељима а један од испитаника је изјавио:
- Седим испред компјутера и насумично ударам типке на тастатури како би надређени стекли утисак да нешто радим. То није лако али сам се током година праксе истренирао да после двадесет, тридесет минута једноставно упаднем у стање транса у коме остајем све до паузе за ручак.
Други испитаник каже како популарна компјутерска игра у народу позната као „Солитер“ уопште није једноставна тако да није сигуран да ли може да је сврста у „нерад“. Он каже како играње пасијанса побољшава концентрацију и расположење и да би у случају да мора да ради више од педесет посто радног времена највероватније имао ефикасност која одговара учинку од барем тридесет посто радног времена.
У једном предузећу је употреба Фејсбука била забрањена тако што је приступ сајту био онемогућен, али су се запослени после неколико дана снашли тако што су на фирминим штампачима штампали своје фотографије које би на диску донели од куће и давали другима у канцеларији да им напишу своје коментаре и нацртају лајкове на полеђини. Све ово је продуктивност додатно смањило и приморало руководство да укине забрану приступа Фејсбуку.
- У недостатку опције „поке“ сам морао лично да одем на трећи спрат само да бих тапнуо колегу прстом по рамену и потом се вратим за свој сто. За то ми је требало сигурно пет-шест минута – тврди један од радника у фирми.
Забрана коришћења Фејсбука на радном месту је постала интересантна и синдикатима. Наиме циљ већине синдиката па и струковних удружења је досећи стандард из 80их година прошлог века када се није радило и до 70% радног времена.
- Тада људи нису имали Фејсбук и интернет – тврди Јовица Миловановић, представник Удруженог синдиката Србије. – Морали су да се сналазе како су знали и умели и више су се дружили него данас. Нису радили због кафе, доручка, бистрења политике над новинама. Појавом Тетриса и компјутеризацијом све се то дигло на други ниво, и данас нема изговора за нерад од свега 4-5 сати дневно.
Владине мере усмерене ка стварању окружења за ефикаснији нерад почеле су већ да дају резултате, тако да су можда на истој линији са синдикатима. Недавно увођење Закона о забрани пушења на радном месту је омогућило запосленима да не раде и више него до сада јер морају да утроше и до четрнаест минута више по цигарети не би ли стигли до места предвиђеног за пушење, које је најчешће испред зграде.
Проценат нерада варира од занимања до занимања. Тако, на пример, комунални радници, популарни ђубретари, спуштају општи просек, јер сваки анкетирани ђубретар је одговорио да ради минимум 150 посто свог радног времена. Аларм је надавно дигнут код надлежних и већ се ради на стратегији како би се ограничио овај негативан утицај.
Будући да запослени у Републичком заводу за статистику у просеку не раде око 40 посто радног времена, у истраживању су могуће грешке и до десет посто.
Виктор Марковић
О извору: лажна али духовита вест са сајта Њуз.нет |